Download 400 Bad request PDF

Title400 Bad request
File Size440.5 KB
Total Pages23
Document Text Contents
Page 12

smole i proizvodi u doba mladika i letvenjaka mnogo suvih grana. Čim se sklopi
opasnost se znatno smanjuje jer je vrsta senke i ne dozvoljava obrazovanje gustog
travnog i korovskog pokrivača. Najveća opasnost za nju je na podmlađenim
površinama čistom sečom. Od svih četinara jela je najmanje ugrožena jer je vrsta
senke. Lišćari u zelenom stanju slabo gore pa je zato kod njih požar ređi.
Najugroženiji je hrast jer se i kod njega javlja bogat travni pokrivač. Požari kod njega
izazivaju velike štete na mladim stablima, dok na starijim stablima nastaju znatno
manja oštećenja zbog jake rapave kore. Lišćarske vrste senke su vrlo slabo
ugrožene od požara.
U pogledu starosti može se reći da su podmlatci pre nego što se sklope svih vrsta
drveća ugroženi od prizemnog požara. Naročito je ugrožen podmladak na
zakorovljenom zemljištu. Dalje je jako ugrožen četinarski mladik i letvenjak jer on
zbog svoje gustine ima mnogo suvih grana a kruna mu dopire do zemlje.Sa daljom
starošću opasnost od prizemnog požara za obrast se smanjuje jer debela kora
smanjuje, i kod ugroženih vrsta, oštećenja od požara.
Razni tipovi obrasta su takođe različito ugroženi od požara. Ako se posmatraju dve
krajnosti, jednodobni i raznodobni obrast, može se uočiti da je u mladosti jednodobni
obrast jako ugrožen zbog velike količine trave a slabije u starije doba. Raznodobni
obrast ugrožen je zato što mu krov krune svuda dopire do zemlje pa to može da
dovede do požara u krunama. Opasnost se povećava u kvadratnom odnosu sa
povećanjem ugrožene površine jer je mogućnost paljenja i širenja požara veća a
borba sa njim otežana.

2.Uslovi terena:

Uslove terena možemo analizirati na osnovu sledećih komponenata:
- Nagib
- Ekspozicija
- Nadmorska visina

Nagib:

Požar koji se širi uzbrdo kada nema vetra zahvata površinu u obliku trougla sa vrhom
u tački nastajanja požara, kao što je to slučaj pod uslovima jačeg vetra na ravnim
terenima. Što je padina strmija to je oštriji ugao trougla i širenje vatre brže i do četiri
puta u odnosu na ravnicu. Vetar gori mnogo brže uz padinu nego niz strminu. Usled
vertikalnog strujanja pod uticajem vazdušne struje obrazuje se dugački plameni jezik
koji zahvata površinu i zagrejanim vazduhom mnogo brže isušuje gorivi materijal.
Kada vetar stigne do vrha padine ovi isti faktori deluju suprotno usporavajući kretanje
požara sa druge strane padine. Zato protivpožarne prepreke treba formirati blizu vrha
odmah sa suprotne strane. Na strmim terenima zapaljeni obli materijal koji leži na

12

Page 22

- čovek može da živi bez hrane 5 nedelja, bez vode 5 dana a bez vazduha samo 5
minuta.
- uloga šuma u prečišćavanju zagađene atmosfere je važnija od njene uloge u
proizvodnji kiseonika.
- visoke šume, površine od 1ha, u procesu fotosinteze oslobađaju 3 tone kiseonika a
potroše oko 4 tone ugljen-dioksida.
- bukove šume, površine 1 ha, mogu primiti čak 68 tona čađi i prašine.
- jedno stablo divljeg kestena, starosti oko 30 godina, može da zadrži 120 kg prašine
i 80kg aerosola godišnje.
-1ha kleke godišnje emituje u atmosferu oko 30kg materija sa baktericidnim
dejstvom, što je dovoljno za dezinfekciju omanjeg grada.
- šuma smanjuje buku, što zavisi od tipa šume, gustine, visine grmlja, njegove
olistalosti i godišnjeg doba.

Šumski požari su nepogoda koja u vrlo kratkom vremenskom periodu može uništiti
stotine hiljada hektara. Oni se javljaju kao prirodna ili ljudskim faktorom izazvana
nepogoda. Međutim dokazano je da su oni u 97% slučajeva inicirani antropogenim
faktorom a samo 3% izazivaju prirodni uticaji. Kao posledica požara javljaju se
izražene promene biogeografskih uslova, a efekat koji izazivaju na životnu sredinu
zavisi od veličine, dužine trajanja i intenziteta. Šumski požari izazivaju indirektne
štete za koje je praksa u svetu da se računaju kao petostruka do desetostruka
vrednost direktnih šteta. Obzirom na prethodne podatke vrlo je uočljiva mogućnost
smanjenja broja i intenziteta šumskih požara. Čovek edukacijom i prevencijom može
znatno uticati na smanjenje njihovog broja, a dobrom organizacijom može uticati na
brzo lociranje, lokalizovanje i efikasno gašenje požara u kratkom vremenskom
periodu. Kao zaključak se može izvesti da je antropogeni faktor dominantan u
nastajanju ali i sprečavanju šumskih požara.

9.Literatura

1 „ Zaštita šuma“- dr Svetislav Živojinović; Narodna knjiga-Beograd
2 „ Šuma i životna sredina“–dr Slobodan Vučićević; Šumarski fakultet,
Univerzitet u Beogradu, JP „Srbijašume“
3 „ Prevencija šumskih požara – priručnik za edukaciju trenera“ –
Milorad Veselinović i Sanja Milenković; Institut za šumarstvo, Beograd
4 „ Prirodni uslovi i nepogode u planiranju i zaštiti prostora“ –
dr Slavoljub Dragićević i dr Dejan Filipović;Geografski fakultet, Univerzitet u
Beogradu

Elektronska izdanja:

22

Similer Documents