Download C# Programiranje skripta PDF

TitleC# Programiranje skripta
File Size5.6 MB
Total Pages219
Document Text Contents
Page 1

Uvod u C#

Ovo je prva lekcija programiranja u jeziku C#. Prvi deo vas uvodi u osnovna znanja koja su
neophodna da bi ste se kasnije lako snašli. Ovde ćemo napraviti kratak pregled jezika C# i
.NET okruženja, opis ovih tehnologija, prednosti njihove upotrebe, kao i međusobnu
povezanost.
Počećemo sa osnovnim pitanjima vezanim za .NET okruženje. Ovo je nova tehnologija
koja sadrži nove koncepte, sa kojima je isprva teško uhvatiti se u koštac, uglavnom zbog
toga što predstavlja potpuno nov način rada u razvoju aplikacija. Kratak pregled osnova
od velike je važnosti za razumevanje programiranja u jeziku C#.

Nakon kratkog pregleda preći ćemo na prost opis samog jezika C#, uključujući korene i
sličnost sa jezikom C++.

Šta je .NET okruženje?
.NET okruženje je nova i revolucionarna platforma za razvoj aplikacija napravljena od
strane Microsofta.

Primetićete da nismo rekli „razvoj aplikacija u operativnom sistemu Windows". lako prva
verzija .NET okruženja radi na operativnom sistemu Windows, budući planovi
podrazumevaju i rad na drugim sistemima, kao što su FreeBSD, Linux, Macintosh, pa čak i
na uređajima klase ličnog digitalnog asistenta (PDA). Jedan od ključnih razloga za razvoj
ove tehnologije je namera da ona postane sredstvo kojim se vrši integracija različitih
operativnih sistema.

Pored toga, ova definicija .NET okruženja ne ograničava mogućnosti bilo kog tipa
aplikacije. Ograničenja zapravo ne postoje - .NET okruženje daje vam mogućnost izrade
Windows aplikacija, Web aplikacija, Web servisa i skoro svega ostalog što bi ste mogli
zamisliti.
.NET okruženje dizajnirano je tako da se može koristiti iz bilo kog jezika: C#, C++, Visual Basic,
JScript, pa čak i starije jezike kao što je COBOL. Da bi sve to funkcionisalo, pojavile su se i
posebne verzije ovih jezika za .NET: Managed C++, Visual Basic .NET, JScript .NET, kao i razni drugi.
Ne samo da svi oni imaju pristup .NET okruženju, već mogu i međusobno komunicirati. Sasvim je
moguće kod programiranja u jeziku C# koristiti kod napisan u Visual Basic .NET-u, kao i obrnuto.

Sve ovo omogućuje dosad nezamisliv nivo višestruke namene, što pored ostalog čini .NET
okruženje toliko atraktivnim.



Šta se nalazi unutar .NET okruženja?
.NET okruženje se najvećim delom sastoji od ogromne biblioteke koda koju upotrebljavamo
preko klijentskih jezika (kao što je C#) koristeći tehnike objektno orijentisanog programiranja
(OOP). Ova biblioteka podeljena je na različite module koje koristimo u zavisnosti od zadatka. Na
primer, jedan modul sadrži delove potrebne za pravljenje Windows aplikacija, drugi je vezan za
mreže, a neki za razvoj Weba. Neki moduli su podeljeni u različite podmodule, kao što su moduli za
pravljenje Web servisa unutar modula za razvoj Weba.

Namera je da različiti operativni sistemi podržavaju neke ili sve module zavisno od njihovih
karakteristika. Na primer PDA će imati podršku za sve osnovne funkcionalnosti .NET modula, što se
svakako ne odnosi i na one namenske ili rede korišćene.

Jedan deo biblioteke .NET okruženja definiše samo osnovne tipove. Tip je u stvari način na koji se
predstavlja podatak (kao što je recimo označena 32-bitna celobrojna veličina), a definicijom
fundamentalnih tipova podataka olakšava se interoperatibilnost izmedu jezika koji koriste .NET *
okruženje. To se naziva zajedni ki sistem tipova (engl. Common Type System - CTS).
Okruženje osim biblioteke poseduje i .NET zajedničko izvršno jezi ko okruženje (engl.
Common Language Runtime - CLR), koje je odgovorno za izvršavanje svih aplikacija razvijenih uz
pomoć :NET biblioteke.

1

Page 2

Kako napisati aplikaciju koristeći .NET okruženje?
Pisanje aplikacija unutar .NET okruženja u stvari zna i pisanje koda (koristi se bilo koji jezik koji
podržava ovo okruženje) uz pomo .-NET biblioteke koda. U ovoj semestru koristi emo VS za razvoj,
koji je mo no i integrisano razvojno okruženje koje podržava jezik C# . Prednost ovog okruženja
je lako a kojom se mogu nosti .NET-a mogu integrisati u naš kod. Kod koji emo pisati bi e u
potpunosti C#, ali demo koristiti .NET okruženje, a tako e i dodatne alate VS-a kada zatreba.

Da bi se C# kod izvršio neophodno ga je prevesti u jezik koji operativni sistem na kome je
aplikacija razume, poznat kao prirodni kod. Ovo prevo enje se još naziva i kompajliranje koda,
funkcija koju obavlja kompajler. Unutar .NET okruženja ta operacija ima dve faze.

MSIL i JIT
Kada kompajliramo kod koriste i biblioteku .NET okruženja, ne pravimo odmah prirodni kod
specifi an za operativni sistem. Umesto toga, kompajliramo u Microsoftov posredni jezik (engl.
Microsoft Intermediate Language - MSIL). Ovaj kod nije odre en ni jednim operativnim sistemom i
nije namenjen samo za jezik C#. Ostali .NET jezici - na primer, Visual Basic .NET - tako e se
kompajliraju u njega u svojoj prvoj fazi. VS e izvesti ovaj korak ukoliko ga koristimo pri razvoju C#
aplikacija.


Da bi se program izvršio, o igledno je potrebno još rada. Za taj posao zadužen je
kompajler u pravo vreme (engl. Just-In-Time - JIT), koji prevodi MSIL u prirodni kod
specificiran od strane operativnog sistema i arhitekture same mašine na kojoj se program
izvodi. Tek tada operativni sistem može izvršiti program. Pojam „u pravo vreme" ozna ava
da se MSIL kod kompajlira samo kada je to potrebno.

U prošlosti je bilo neophodno kompajlirati kod u vise razli itih aplikacija zavisno od samog
operativnog sistema i arhitekture samog procesora. esto je to bio oblik optimizacije (da

2

Page 109

Izmenite Display.cs:


12

Page 110

Izmenite Class1.cs:





Pokrenite aplikaciju:


13

Page 218

Dodavanje rutine za obradu događaja
Sada smo spremni da pristupamo kontrolama. Ako pokrenete kod u ovom obliku, vide ete kartice
prikazane kako treba. Ostaje jedino da demonstriramo rad kontrole - kada korisnik pritisne na
Show Message dugme na jednoj kartici, prikaza e se tekst koji je unet u tekstualni okvir na
drugoj kartici. Prvo, dodajemo rutinu za obradu doga aja Click. Dva puta pritisnite dugme na
prvoj kartici i dodajte slede i kod:




Kontroli na jednoj stranici pristupamo kao i svakoj drugoj kontroli. Dolazimo do svojstva Text
kontrole TextBox i prikazujemo je u okviru za poruke.
Ve smo videli da je mogu e izabrati samo jedno radio dugme na formularu (ukoliko ih ne stavite
u odvojene grupne okvire). Kartice kontrole TabControl ponašaju se isto kao i grupni okviri, tako
da je mogu e imati razli ite grupe radio dugmadi na razli itim karticama ove kontrole, bez
koriš enja grupnih okvira.

Još jednu stvar morate da znate kada radite sa kontrolama TabControl - koja kartica je trenutno
prikazana. Dve osobine mogu pomo i: SelectedTab i Selectedlndex. Kao što imena govore,
svojstvo SelectedTab vra a objekat TabPage, ili null ukoliko nijedna kartica nije izabrana.
Svojstvo Selectedlndex vra a indeks kartice, ili -1 ukoliko nijedna kartica nije izabrana.




Sažetak
U ovom predavanju videli smo naj eš e koriš ene kontrole za izradu Windows aplikacija i kako se
one mogu koristiti za pravljenje jednostavnih ali mo nih korisni kih interfejsa. Opisali smo
osobine i doga aje tih kontrola i dali primere njihove upotrebe.


25

Page 219

26

U ovom predavanju obradili smo slede e kontrole:


Label

Button

RadioButton

CheckBox

ComboBox

ListBox

ListView

GroupBox

RichTextBox

StatusBar

ImageList

TabControl



U slede em predavanju pogleda emo kompleksnije kontrole kao što su meniji i palete alata.
Koristi emo ih za razvoj Windows aplikacija koje podržavaju rad sa vise dokumenata {Multi-
Document Interface - MDI). Tako e, pokaza emo kako se kreiraju korisni ke kontrole koje
kombinuju funkcionalnost jednostavnih kontrola, a koje smo obradili u ovom predavanju.

Similer Documents