Download Jovan Deretic - Istorija Srpske Knjizevnosti PDF

TitleJovan Deretic - Istorija Srpske Knjizevnosti
File Size2.9 MB
Total Pages177
Document Text Contents
Page 2

Јован Деретић Историја српске књижевности




................................................................................................3
: ...................................................................5

1. ................................................................................6
2. .......................................................................8
3. .........................................................................11
4. ..............................................................................................15
5. ............................................................................19

: .................................................. 22
1. ....................................................................................................23
2. .................................................................................................26
3. ...................................................................28

:
( ) .................................................................................... 31

1. ........................................................32
2. .........................................................................................33

: .............. 36
1. ............................................................................................37
2. ........................................................................39
3. ..........................................41
: ................................... 43

1. ...................................................................44
2. ....................................................................................................49
3. ...............................................................51

: ( ) ............ 52
1. .......................................................................................................54
2. : .................................................58
3. ...........................................................................60
4. ..................................................................................................................62

: .......................................................................... 66
1. 40- ...............................................................................67
2. ........................................................................70

: ................................................................................. 81
1. ....................................................................................................82
2. ...........................................................................................85
3. ............................................................................95
4. ......................................................................................97
5. .........................................................................................100

: ............................................................................ 102
1. ........................................................................................103
2. - ........................................................................106
3. ..............................................................................................113
4. ..................................................................................117



2

Page 88

Јован Деретић Историја српске књижевности

литературом. Био је један од најистакнутијих лекара у Србији свог доба, аутор већег
броја научних прилога из области медицине. Пред крај живота издао је још две
приповетке: (1889) и (1890), а у постхумним хартијама нађена је једна
завршена приповетка, , и велики број незавршених, које говоре о
могућностима даљег развоја овог рано умрлог приповедача.

Лазаревић је приповедач друкчијег профила од Глишића. Његовим
приповеткама недостаје марковићевска критика бирократског поретка и зеленашког
капитала карактеристична за твораца сеоске приповетке, али је зато код њега снажно
изражена друга не мање значајна страна Марковићеве идеологије, идеализација старог
патријархалног света и његових вредности. У старој породици и широј породичној
задрузи он види идеалну, хармоничну људску заједницу, у којој сваки појединац налази
сигурност и заштиту. У њој се с лакоћом решавају све тешкоће које произилазе било из
грешних склоности људске природе било из појединачних схватања која одударају од
неписаних норма колективног морала. Свака заблудела овца има свог пастира који ће је
пронаћи, кад се изгуби, и вратити је у стадо. Човек који се одао некој погубној страсти,
нпр. коцки, размажена, својеглава жена која ни за шта не мари, неукротив дечак,
одбачен од друштва и избачен из школе, не могу и не смеју пропасти, јер чим се нађу
на крају своје странпутице, на рубу провалије, увек ће се наћи спасоносна рука која ће
их задржати од пада и вратити у крило заједнице, где их чека радост и свеопште
праштање. Конзервативна, затворена у себе, та заједница ће се отворити и пред
туђином чим овај посведочи своје националне и људске вредности. Колективни морал
и породично осећање братства и солидарности са свима – то су вредности које се налазе
у темељима патријархалне заједнице. Лазаревић је био свестан да је ново доба уздрмало
те темеље, али он није попут Глишића, приказивао социјалне, него моралне и
индивидуалне аспекте кризе која је наступала. Носилац новог није код њега зеленаш-
крвопија нити поткупљиви чиновник, него интелектуалац. Приповетке о
интелектуалцима ( , ) надовезују се на патријархалне идиле из
сељачког и паланачког живота ( , ,

, ). Мост између једне и дуге скупине чини приповетка
, прича о идиличној тишини патријархалног села и истовремено о духовним

немирима новог доба чији су носиоци школовани људи. Лазаревићев интелектуалац,
обично школован у иностранству (попут самог писца), склон сентименталним
сањарењима и заљубљивању на први поглед, разапет је између тежња за
индивидуалном слободом и строгих захтева патријархалног морала. Сукоби се ту
решавају на исти начин као у идилама, враћањем "заблуделог" у крило заједнице, али
најчешће са супротним последицама на даљу судбину јунака: жртвовање личне слободе
не доноси спокојство и срећу, него пустош и очајање. Глорификација старог морала
прелази у дискретну побуну против стега које је он наметао појединцу. Сасвим је
особен положај приповетке . Радња је помакнута из
прошлости у садашњост. Људи су, као и увек код Лазаревића, добри и саосећајни, а
ипак је све друкчије. Нестало је старих заједница које су водиле бригу о сваком
појединцу. Човек који се унесрећио у рату узалуд тражи место у друштву и бива
препуштен улици и пролазном милосрђу света.

Без обзира на то да ли говори о старим или новим временима, о простим људима
или интелектуалцима, Лазаревић је на првом месту моралиста. Идеализација старог
друштва и критика новог дате су код њега искључиво с етичког становишта. Неретко
моралност у његовим приповеткама делује неприкривено, тенденциозно, нарочито у
завршецима, који понекад личе на класична наравоученија. Од плитка морализаторства,
за које су га оптуживали поједини критичари, спасава га изванредан смисао за
откривање унутарњих, психичких стања и преживљавања својих јунака, песничка снага
којом дочарава слике амбијента и атмосфере као и велика брижљивост којом је

88

Page 89

Јован Деретић Историја српске књижевности

изграђивао композицију и израз својих приповедака. Лазаревић је творац српске
психолошке приповетке и један од најбољих стилиста у историји наше прозе.

Под Лазаревићевим утицајем стоји приповедач Илија Вукићевић (1866-1899),
који приказује сеоски и паланачки живот као и збивања на граници, написао је и
неколико фантастичних приповедака и бајки ( и
др.), које представљају његов најзначајнији допринос нашој реалистичкој прози.

Трећи класични представник сеоске реалистичке приповетке Јанко Веселиновић
(1862-1905) по својим књижевним особинама стоји између Глишића и Лазаревића.
Глишић му је био ближи како у књижевним тако и у политичким схватањима: као и он
произишао је из народнога усменог приповедања, угледао се на руске писце и био
присталица С. Марковића, али њему недостаје оно што је најважнија одлика Глишићеве
прозе: друштвена критика, хумор. Слично Лазаревићу и још више од њега,
Веселиновић је окренут старом селу, као и он идеализовао је породичне задруге и
патријархалне односе, али без оних дубоких моралних потреса и психолошких продора
карактеристичних за Лазаревића. Веселиновић је типичан идилични реалиста и уједно
један од најизразитијих регионалиста међу нашим приповедачима. У свом обимном
делу – објавио је око тридесет књига приповедака, репортажа, романа, драма и записа –
он највише приказивао свој родни крај, Мачву. Рођен је у селу (у Црнобарском
Салашу), провевши велик део живота (све до пресељења у Београд 1893) по селима
Мачве, највише као учитељ, он се био сродио са селом и сељаком. Зато његове сеоске
приповетке, нарочито у првој фази, док није напустио село, делују тако свеже и
аутентично. У њима је давао исечке из стварности, (под тим
насловом изишла је 1886. и 1889. прва и најзначајнија збирка његових приповедака),
настојећи не само да буде што вернији збиљи него и да у свој поступак што тачније
пренесе тон и стил народног приповедања. Његове приповетке одишу лирском
топлином и осећајношћу тако да понекад више личе на песме у прози него на
приповетке, што је дошло до изражаја и у давању поетских наслова ојединим збиркама:

(1890), (1893), (1893), (1895).
Веселиновићеви јунаци од реда су рајске душе, богати сиротани, људи, како је он рекао
у једној приповеци, "који имају срца за цео свет; осећају туђе боли; плачу за туђином;
свачија туга у стању је њима сузе измамити; они се не размишљају кад треба коме
помоћи, они дају и чине док имају и могу". Сукоби у том свету најчешће су случајни и
привремени. Они неретко произилазе из неспоразума и несрећних случајева. Највећи
потреси не долазе од друштва него од природе. Веселиновић често говори о
епидемијама колере која коси народ и о борби човека да осле епидемије обнови живот
(у више приповедака и у роману ). У једној од најбољих својих кратких
приповедака, , приказао је како је олуја опустошила једно село и како сељаци
болно преживљавају губитак летине. Слабости његових приповедака, недостатак
селекције, сировост обраде, нарочито расплинутост нарације и растегљивост дијалога,
највише су дошле до израза у познијој фази, када се исписао и стао се понављати.

Иако најизразитији и најплоднији сеоски приповедач, Веселиновић је, за разлику
од својих претходника, писао и романе. Поред (1893), оставио је још један
завршен роман, (1896) и четири недовршена: , ,

и . је историјски роман с темом из првог устанка, али
оно што привлачи у њему није толико реалистичко васпостављање прошлости колико
романтична повест о невино оклеветаном који се претвара у страшна осветника. Та
повест, развијена кроз сложене и изукрштане заплете у напету, динамичну фабулу,
учинила је највише те је роман, упркос неповољном пријему критике, доживео велику
популарност код читалаца и све до данас остао једна од најчитанијих наших књига.
Недовршена дела, нарочито политички роман и "друштвени роман"

, надилазе дотадашње његове тематске оквире и улазе у проблеме модерног
живота. У другом роману приказао је животни пут реакционарног политичара др

89

Page 176

(1929), ,
(1931),

, (1935), (1935),
, .


. .


176

Page 177

Јован Деретић Историја српске књижевности

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ


Јован Деретић је рођен 1934. у Ораховцу код Требиња. Основну школу завршио
је у месту рођења, гимназију у Требињу и Врбасу, студирао је на Филозофском
факултету у Београду, на групи за југословенску књижевност са општом књижевности
где је дипломирао 1958. Докторат књижевних наука стекао је на Филолошком
факултету 1966. тезом .

Ради као професор за нову српску књижевност на Филолошком факултету, један
је од покретача часописа (1968), а од 1972. његов одговорни
уредник. Објавио је више књига: (1969),

(1969), (1974),
(1978), (1979), (1980),

1800-1950 (1981), (1983), . .
(1986) и др.
За добио је Октобарску награду града Београда.



176

Similer Documents