Download losa nauka - ben goldacre.pdf PDF

Titlelosa nauka - ben goldacre.pdf
File Size1.8 MB
Total Pages205
Table of Contents
                            UVOD
1 - Materija
	Detoksikacija i teatar mulja
	Sveće za uši
	Flasteri za detoksikaciju i prepreke za gnjavatore
	Ako to nije nauka, šta je onda
2 - Gimnastika mozga
3 - Kompleks progenijum XY
4 - Homeopatija
	Šta je homeopatija?
	Problem s razređenjem
	Zahtevam valjani eksperiment
	Dokazano da čudotvorni lekovi deluju
	Slepi eksperimenti
	Randomizacija
	Metaanaliza
5 - Efekat placeba
	Placebo na iskušenju
	Kako izgleda terapija
	Šta kaže lekar
	Placebo objašnjenja
	Više od molekula?
	Etički placebo?
6 - A na meniju ˗ besmislica
	Četiri ključne greške
	Postoje li podaci?
	Opservacija ili intervencija?
	Od laboratorije do listova i časopisa
	Probiranje informacija
	Problematizovanje antioksidanata
	Nedosanjani antioksidantski san
7 - Dr Džilijan Makit, dr med.
	Dr Makit pokazuje taksisti gde mu je mesto
8 - „Tableta rešava složen društveni problem“
	Medikalizacija ˗ ili „Hoće li moje dete postati genijalac ako mu dajem tablete ribljeg ulja?“
	Šta će vam placebo grupa
	Daram se brani
	Dokazi o ribljem ulju
	Moć je u tableti?
	Umirivanje: apotekarski industrijski kompleks
	Točak vremena
9 - Profesor Patrik Holford
	Sida, rak i vitaminske tablete
	Bledi tragovi sistematičnog pregleda
	Profesor?
10 - Doktor vas tera na sud
	PRIKLADNA KRIMINALNA KAZNA
11 - Da li je konvencionalna medicina zlo?
	Farmaceutska industrija
	Putešestvije leka
	Zar je moguće?
	Neobjektivnost u publikovanju i zabašurivanje negativnih rezultata
	Višestruko publikovanje
	Šteta od prikrivanja
	Vioks
	Autori kojima je zabranjerto da objavljuju podatke
	Jedna jeftina odluka koja će rešiti sve probleme u celome svetu
	Oglasi
12 - Uticaj medija na nerazumevanje nauke
	„Svi muškarci imaće velike patke“
	„Džesika Alba se savršeno vrcka, kaže se u studiji“
	Statistika, čudotvorni lekovi i prikrivena strašenja
	„Istraživanje je pokazalo..."
13 -Zašto pametni ljudi veruju u gluposti?
	Nasumičnost
	Regresija prema proseku
	Naklonjenost pozitivnim dokazima
	Pristrasnost zbog prethodnih uverenja
	Dostupnost
	Društveni uticaji
14 - Rđava statistika
	Statistika najvećeg
	Biranje brojki
	Kokain preplavljuje igralište
	Ajd’ na jedno lagano
	Maltretiranje
	Zatvaranje
	Gubitak na lutriji
15 - Panika u zdravstvu
	Velika prevara s bakterijom MRSA
	Epilog
16 - Medijska prevara s vakcinom MMR
	Panike od vakcine u kontekstu
	Endru Vejkfild i njegov članak u Lancetu
	Šta stoji iza ove studije
	Počinje praćenje u štampi
	Autizam
	Leo Bler
	Šta je bilo u tim pričama?
	Dokaz da je vakcina MMR bezopasna
	Naučni ,,dokazi“ u medijima
	Ono što su vam prećutali
	Povratak starih bolesti
I JOŠ PONEŠTO
PREPORUKE ZA DALJE ČITANJE I ZAHVALNICE
NAPOMENE
O piscu
                        
Document Text Contents
Page 2

BEN GOLDEJKER

Page 102

Jednom sam pozvao redakciju i zatražio tu listu a oni mi navedoše neke članke u časopisima; kad sam
objasnio šta zapravo tražim, službenik redakcije je otišao, vratio se i rekao mi da je njihov institut
„istraživačka ustanova i da nemaju vremena za naučne članke i tako to“.

Polako, pa nešto brže pošto je Holford prestao da bude direktor - mada i dalje tamo predaje ˗
Institut optimalne ishrane uspeo je da preko svog zavidnog kancelarijskog prostora u jugozapadnom
Londonu iscedi koju kap ugleda. Po odluci Univerziteta Luton diplome su im proglašene za važeće i
sada se to računa kao osnovni stepen. Uz još jednu godinu studija, ako pronađete ikoga ko će vas
primiti ˗ odnosno, ako će vas primiti Univerzitet Luton ˗ možete pretvoriti svoju diplomu sa Instituta
optimalne ishrane u važeću diplomu profesora nauka.

Kad ćaskam s nutricionistima često ih propitkujem o standardima u Institutu optimalne ishrane i
onda izmili ta diploma. Hajde da je nakratko razmotrimo. Luton, prethodno Koledž višeg obrazovanja
Luton, a sada Univerzitet Bedfordšir, godine 2005. temeljno je pročešljala Agencija za garanciju
kvaliteta višeg obrazovanja. Svrha te agencije je „očuvanje akademskih standarda i kvaliteta visokog
obrazovanja u Velikoj Britaniji“.

Kad je izveštaj agencije obznanjen u se pojavio članak o Lutonu pod
naslovom: ,,Da li je to najgori univerzitet u Britaniji?“ Slutim da je odgovor pozitivan. Međutim, nas
pre svega zanima način na koji je u izveštaju izdvojen nemaran stav univerziteta u vezi s
akreditovanjem diploma osnovnog stepena stečenih u drugim ustanovama (str. 12, pasusi od 45.
nadalje). Izričito je navedeno da, prema mišljenju inspekcijskog tima, nije udovoljeno onome što se
traži u kodeksima prakse za garantovanje naučnog kvaliteta i standarda u visokom obrazovanju,
naročito ne onome što se odnosi na akreditovanje diploma osnovnog stepena. Kao što je inače slučaj
s takvim dokumentima ˗ a trudim se da ih što ređe čitam ˗ i ovaj izveštaj je prilično iscrpan. Ukoliko
ga potražite na internetu, posebno preporučujem pasuse od 45 do 52.

Upravo kad je ova knjiga trebalo da ode u štampu, doznalo se da je profesor Holford dao
ostavku kao vanredni profesor, obrazloživši to reorganizacijom na univerzitetu. Nađoh vremena da
udenem još jednu rečenicu: nije gotovo. Sada on drugde traži potvrdu svoje stručnosti. A zbilja je
ovakva: ta ogromna industrija nutricionizma ˗ i što je najvažnije, ta zadivljujuća oblast stručnosti ˗
sada se neprimetno, nekritikovana, probija u samo srce našeg akademskog sistema i sve to zbog naše
čežnje da pronađemo laka rešenja za teške probleme kao što je gojaznost, zbog naše zajedničke
potrebe da sve brzo sredimo. Tome se pridružuju univerziteti, radi da sarađuju s predstavnicima
industrije u svim sektorima, zadivljujuće žudni da pruže studentima ono što žele. Uza sve, te
pseudonaučne ličnosti postigle su fenomenalnu verodostojnost u zvaničnim naučnim krugovima, u
svetu gde se, kako izgleda, zaboravilo na važnost kritičke procene svih naučnih tvrdnji.

Ima i drugih razloga što su te ideje ostale neproverene. Jedan je: mnogo posla za malo vremena.
Patrik Holford će povremeno odgovoriti na neku prozivku zbog dokaza, ali često tako da sve uvije u
još veći oblak sačinjen od kobajagi naučnog materijala, što je dovoljno da prepadne mnoge kritičare
i da umiri sledbenike. Pritom svako ko se usudi da nešto pita mora biti spreman da podnese
eksponencijalnu masu materijala koju će na njega sručiti i sam Holford i njegovi mnogobrojni
službenici. Kakva zabava.

Postoji i prigovor upućen Komisiji za žalbe na štampu protiv mene (nije potvrđen, niti je poslat
novinama) i opširna pravna korespondencija. On jasno i glasno tvrdi da je ispravio članke
s kritičkim stavovima o njemu (što sasvim sigurno nije) i tome slično. On piše duga pisma, šalje ih na

Page 204

Astel. On je pomogao pri organizaciji eutanazija, u kojima je pobijeno 200.000 duševno
poremećenih i fizički slabih osoba, a budući na čelu Kanceiarije za rasna pitanja doprineo je
„konačnom rešenju jevrejskog pitanja".

[←26]
Puna srca priznajem: ove primere sam preuzeo od izuzetnog profesora Luisa Volperta.

[←27]
Živo me zanima za koliko ćete pronaći nekoga u vašoj blizini ko ume da vam objasni razliku
između medijane, aritmetičke sredine i modusa.

[←28]
Možda ćete lakše prihvatiti ovaj podatak ako imate na umu kako je dovoljno da se podudare
koja dva datuma. S četrdeset sedam ljudi verovatnoća raste na 0,95, a to je devetnaest od
dvadeset puta! (Povećajte broj na peđeset sedmoro ljudi i dobijate 0,99, za sedamdeset ljudi
verovatnoća je 0,999.) Vaša intuicija to ne prihvata jer na prvi pogied nema nikakvog smisla.

[←29]
Navedene brojke su približne, a preuzete su iz sjajne knjige psihologa Gerda
Gigerencera.

[←30]
Džejms Randi, čarobnjak u raskrinkavanju pseudonauke, čim bi se ujutro probudio stavljao je u
džep cedulju na kojoj je napisao: ,,Ja, Džejms Randi, danas ću umreti", a zatim je upisivao
datum i potpisivao se. Za svaki slučaj, tu skoro je objasnio, ako nekim sasvim neočekivanim
slučajem zaista umre.

[←31]
Mnogo godina kasnije Vilijam Makbrajd je u maleroznom obrtu proglašen krivim za obmanu u
istraživačkom radu i falsifikovanje podataka pa je zato 1993. izbrisan iz medicinskog registra.
No kasnije su ga ponovo upisali.

[←32]
Tad se naveliko prezirala svaka statistika u medicinskim istraživanjima. Godine 1847. Ignjac
Semelvajs je zapazio kako mnogo više pacijentkinja umire na odeljenju za porođaje koje vode
studenti medicine nego na onima koje vode studenti akušerstva (u to vreme su studenti obavljali
sve pripremne radnje u bolnicama). Bio je potpuno ubeđen da se to dešava zato što studenti
medicine koji su prethodno secirali leševe donose na rukama nešto gadno opasno. Stoga je
insistirao da se uvede obavezno temeljno pranje ruku hlornim krečom i prednosti tog postupka
potkrepio je brojkama. Stopa smrtnosti jeste pala, no kako to beše doba kad je teorija bila
cenjenija od empirijskih dokaza iz života, uglavnom su ga ignorisali sve dok Luj Paster nije
potvrdio teoriju o bacilima. Semelvajs je umro sam u ludnici. Za Pastera znate.

Page 205

[←33]
Evo šta Džek misli o grčevima: „Mnogi ljudi godinama pate od grčeva. Kroz primenjivanje
terapije upijanja saznao sam da im se to dešava zato što njihov organizam ne apsorbuje element
skandijum koji utiče na apsorpciju magnezijum-fosfata." A evo šta generalno kaže o
zdravstvenim tegobama: ,,Na osnovu sopstvene ekspertize u terapiji upijanja uočio sam da
mnogi moji pacijenti pate od ozbiljnog manjka ugljenika u organizmu. Danas ljudima kosti tako
lako naprsnu ili puknu, da to naprosto upada u oči onome ko je navežban da zapaža.“

[←34]
Hoćete li se složiti s izjavom Ministarstva zdravlja da je vakcina MMR bezopasna, zavisi od
toga šta po vašem mišljenju znaći reč bezopasno. Da li je bezopasno putovati avionom? Je 1’
vaša vešmašina bezopasna? Na čemu sedite? Je li to bezopasno? Možete krenuti da filozofirate
kako ništa nije apsolutno bezopasno ˗ i mnogi hoće ˗ ali uplešćete se u raspru o prilično
beznačajnoj i neuobičajenoj definiciji te reči.

[←35]
„Grupe istraživača koje su imale pristup izvornim uzorcima od autističnih pacijenata ili su ih
kasnije pregledale u potrazi za virusom malih boginja, pozvane su da učestvuju u toj studiji, ali
se nisu odazvale. Od njih se nisu mogli dobaviti klinički uzorci autističnih slučajeva za
nezavisna istraživanja.“

[←36]
Godine 2008, upravo kad je trebalo da okončam ovo poglavlje, neki novinari su se ˗ čudo jedno
˗ udostojili da pišu o eksperimentu PCR s negativnim rezultatima. Izvestili su da je to bilo
definitivnoo pobijanje čitave hipoteze o povezanosti MMR-a i autizma. Bilo je to detinjasto
preuveličavanje, nikome na korist. Mene je lako uSrećiti.

[←37]
A ne 11,7 posto, kao što su tvrdili u i u svojim tekstovima iz februara i
juna 2006.

Similer Documents