Download Postmoderna-vremena PDF

TitlePostmoderna-vremena
File Size13.7 MB
Total Pages188
Document Text Contents
Page 1



Page 2

Pretplatnici dobijaju sve
specijalne publikacije i
priloge koje “Biznis i
finansije” objavljuju uz svaki
redovan broj, kao i
neograničen pristup svim
sadržajima elektronskog
izdanja našeg lista.

Časopis “Biznis i finansije” izlazi svakog
10. u mesecu, na preko sto stranica u koloru,
sa obiljem korisnih informacija i analiza.
Nudimo Vam mogućnost da se pretplatite
na naše novine, jer smatramo da je to
najjednostavniji način da obezbedite svoj
primerak i iskoristite sve prednosti koje Vam
nudimo.

www.bif.co.yu

NIP BIF Press d.o.o.
Čika Ljubina 6, Beograd,
telefon 011 3286 140,
tel/faks 011 3286 141

Page 94

mora da krvari”. Dakle, njega rezultati nisu interesovali nego mogućnost da no-
voformiranoj vladi ne da dahne.
Osam puta su on ili njegovi koalicioni partneri u parlamentu zahtevali ostavku
i pravili pakao sa glasanjem pokušavajući da obore vladu. Konačno je uspeo da
iskonstruiše pravi “slučaj”. Za zamenika ministra finansija u levičarskoj vladi, za-
duženog za borbu protiv utaje poreza, postavljen je ekonomista Vićenco Visko,
ozbiljan i efikasan čovek. U kratkom roku uspeo je da utera u državnu kasu skoro
12 milijardi evra. Ukupne utaje poreza u Italiji računaju se na 100 milijardi evra
godišnje. Tom Visku, podmetnuta je igra tako što je komandant (desničarski
kadar) finansijske policije izjavio, za Berluskonijeve novine, da ga je
zamenik ministra šikanirao tražeći da obustavi kontrolu računa
lanca samousluga, koji je nastao iz radničkih kooperativa – dakle
iz političkih razloga. Berluskoni je ne samo u medijima i parlamen-
tu napravio skandal, nego je sa svitom otišao i kod predsednika dr-
žave da se žali na “nesnosno stanje”. Predsednik ih je saslušao svestan
parade, a slučaj sa “poreznikom” je još u toku. Kompanija Fininvest,
vlasništvo “porodice” Berluskoni prošle godine je imala ukupan prihod
od 5,6 milijardi, a profit 230 miliona. Nove mera vlade umanjile su opera-
tivni prihod za 2,5 odsto. Najstrašnije je kada se bogatašu uzme novac. To
objašnjava bes.
Zvuči neverovatno, ali se uprkos svemu vlada mnogo više boji svojih koali-
cionih partnera iz malih partija. Kako dođe do nekog ključnog glasanja, kad
vlada može da padne, sitni partneri postave svoje nerazumne uslove ili prete
da će je oboriti! To su dve komunističke partije, zeleni i jedna pseudo hrišćanska
mikro partija. Prve tri imaju genetsku potrebu, zajedno sa sindikalnim vođama,
da ruše. Koliko para u kasi ima, šta Evropa zahteva, šta su državni interesi nevaž-
no je pred njihovim rušilačkim instinktom.
Tu na scenu stupa onaj element koji Italiju ipak čini velikom zemljom. Dve najve-
će partije levice (DS - demokrati sa levice i Margerita – demohrišćani) doneli su
odluku da se ujedine i formiraju Demokratsku partiju, promene izborni zakon
i destimulišu postojanje malih ucenjivačkih partija. Proklamovano je da će 14.
oktobra biti demokratsko glasanje (svih koji to hoće) za vođu nove Demokratske
partije. Do sada su se formirale dve ozbiljne ponude. Jedno je gradonačelnik
Rima, Valter Veltroni, uspešan, pametan, tolerantan, razložan, pisac dva solidna
romana, intelektualac i daleko najpopularniji političar. Drugi je Luiđi Bersani
– ministar za liberalizacije protiv kojega su štrajkovali advokati, taksisti, pekari,
notari, apotekari i svi oni kojima je dirnuo u monopol, ali mu to donosi popular-
nost kod naroda. Bilo ko da pobedi Italija će dobiti mirniju atmosferu, a levica
razumnog vođu.
Haos bi mogao da nastane ako padne vlada, a verujem da neće! Sve do avgusta,
jer ako padne pre nego što se navrše 2,5 godine mandata, poslanici gube (i levi i
desni) pravo na poslaničku penziju od 3.000 evra mesečno. To može da ne inte-
resuje Berluskonija, ali ne i njegove poslanike.

(B&F broj 33/34, jul/avgust 2007.)

Page 95

95

Ode Evrosong?

O
pet su svetski mediji puni informacija i komentara o Srbiji, o Balkanu.
O tome, kako tvrdi Oli Ren, da osamostaljenjem Kosova prestaje proces
započet raspadom Jugoslavije. Za razliku od priučenih kolega odličan
italijanski novinar Paolo Rumic, opisao je u knjizi “Maske za masakr”,
kako je od Slovenije pa na istok obišao čitav Balkan i uvek bi

tamo gde stigne rekli da oni nisu Balkan, nego je on još dalje na istok,
da bi konačno u Turskoj doživeo da mu kažu kako ni oni nisu Balkan,
jer je on na zapad od njih. Niko ne želi da bude deo stereotipa koji je, ne
bez razloga, oformljen oko Balkana. Čini se da u osnovi svega stoji cinična
definicija da Balkan nije samo geografski pojam, nego i stanje duha. To sta-
nje duha Krleža je sažeo u “balkansku krčmu”, Nemci u Kleinstaaterei (usit-
njavanje država), Francuzi, pa i njihovi crni koloni u Africi, u pogrdni termin
“balkanizacija”. Dugo je Balkan za Evropu bio “bure baruta”. Sada je u Briselu
dominirajući termin “crna rupa”.
Tog stereotipa, koji je nametnula Evropa, što se tu od Vizantije na dalje spoticala u
svom imperijalnom, ali i prosvetiteljskom pohodu, polako se oslobađaju svi naši
susedi, kvalifikujući se kroz kriterijume za članstvo u EU, ili makar birajući držav-
nike koji se zaklinju na vernost evropskim principima i pokušavaju da zemlju
usmere ka napretku. Dobar deo Srbije je izabrao drugačiji put: radikale, Rusiju,
pravoslavlje i prošlost. Možda bi bilo bolje, ako već neće Evropu, da su se oprede-
lili za Kinu. Postoji izvanredan i poučan dokumentarni film o uvođenju nastave
demokratije u osnovne škole u Kini. Deca se uče pravu da svako bude izabran za
tumača interesa većine, ali mora da prođe kroz trijer u kojem će pokazati da je
najbolji ne samo u učenju nego i u sportu, umetnosti, drugarstvu, govorništvu, da
zna koji pravci vode u budućnost, e da bi demokratija počivala na temeljima kva-
liteta i da bi imala jednoga dana masu vrednih i razumnih građana koji će umeti
da se njome služe. Kad instruktor (student političkih nauka) kaže dvojici đaka
kandidata za predsednika razreda da se služe nedemokratskim sredstvima, jer
su organizovali nekorektan napad na trećeg kandidata, oni se rasplaču. Sramota
je izneveriti demokratiju. Od malena deca se uče da prepoznaju progres, da ne
zapadaju u smicalice i olakih obećanja. Ono što nije u njenoj tradiciji Kina uči i
to vrlo temeljito.
Rimska La Repubblica napravila je mudar potez izabravši, još u doba pada
Miloševića, Biljanu Srbljanović za “ratnog” izveštača sa Balkana.
Ovoga puta, oko proglašenja nezavisnosti Kosova pisala je: “Budite
sa nama, dosta sa politikom nasilja, ali i nezainteresovanosti, Srbija
ima potrebu za prijateljima i mogućnošću da jednom za svagda iza-
đe iz vrtloga rata”. Piše u drugim novinama Slavenka Drakulić: “Seme
straha ponovo je posejano i to je tužna posledica akta secesije koja je
inače zaslužena...”, Piše Timoti Garton Eš (britanski istoričar): “Niko zdra-
vog razuma neće investirati novac u taj vrtlog”. Vilijem Montgomeri (bivši
ambasador): “Ovo su složena i opasna vremena za srpske umerenjake, koji
i dalje žele evropsku budućnosti”. Ali to što se na najzatucanijem delu Balka-
na dešava malo koga još interesuje. U vreme Miloševića stratezi su razmatrali
mogućnost kako da Srbiju svedu na najmanju moguću meru, pa da je izoluju
od sveta. Nepojmljivo, ali je oslobodivši se Miloševića ona sama to uradila. Divlji
Balkan se sveo na Srbiju. I to onda kada je ona počela ponovo da stiče razumeva-

Dugo
je B

alkan
za

Evro
pu bi

o “bu
re

baru
ta”.

Sada
je u

Bris
elu d

omin
iraju

ći

term
in “c

rna r
upa”

U vr
eme

Milo
šević

a

stra
tezi

su ra
zmat

rali

mogu
ćnos

t kak
o da

Srbi
ju sv

edu n
a

najm
anju

mogu
ću

meru
, pa

da je
izolu

ju

od s
veta

. Nep
ojmlj

ivo,

ali je
oslo

bodiv
ši se



Milo
šević

a ona
sam

a to

urad
ila

Page 188

Rođen 1931. godine u Beogradu, na Slaviji, u kući koja se nalazila na tlu „Mitićeve
rupe“ – decenijama privremenog parkića sa velikim sunčanim satom u centru.
Ima neke simbolike i u tom sunčanom satu i u činjenici da već sedam decenija
na tom građevinski privlačnom mestu niko nije uspeo da sagradi čak ni garažu, a
kamo li pristojnu zgradu. Ništa do kraja.
Škole pohađao u rodnom gradu, ali ništa nije ljudski završio, čak ni osnovnu, jer
mu je zbog izbijanja rata 6. aprila 1941. godine priznat četvrti, tada završni razred
osnovne škole. Studirao je prava i italijansku književnost i ni to nije završio. Pro-
kleta radoznalost ga je uvek odvlačila negde drugde, da bi se jedino i trajno zadr-
žao u novinarstvu. Počeo je u završnom razredu gimnazije, više muvajući se nego
pišući u „Srednjoškolcu“, pa u „Studentu“, pa u „Youth Life“ (omladinskom listu
za inostranstvo), pa u „Yugoslav Review“ (za odrasle), pa u „Ekonomskoj politici“
(preko tri decenije)... „Republici“, „Ekonomistu“ i dakako u B&F od osnivanja. Jed-
no vreme je pisao za švajcarski dnevnik „Corriere del Ticino“ i časopis „Galatea“,
po nešto od tekstova objavljivano mu je u britanskim, američkim, italijanskim i
finskim časopisima. Barata sa nekoliko jezika, na nivou koji je pisac Primo Levi
definisao kao: „correntemente e scorrettamenta“ (tečno i nepravilno).
U novinarstvu gotovo da nema posla kojim se nije bavio od saradnika svih mogu-
ćih rubrika, fotoreportera, tehničkog urednika, urednika deska, do glavnog i od-
govornog urednika, direktora i penzionera, a takvi često rade više nego priprav-
nici. Iako je ekonomija u centru njegove pažnje, nije na odmet reći da je jedan
beogradski sociolog njegovo pisanje svrstao u ekonomsku sociologiju. Ostao je
veran „pismenom“ novinarstvu i pokušao tu da dostigne koliko može, odoljeva-
jući ponudama da sarađuje na radiju i TV.
Početkom osamdesetih opkladio se sa jednim tadašnjim piscem bestselera, da će
napisati tiražniju knjigu od njegovih. Napisao je, objavio kod Nolita i to tri izda-
nja u roku od 11 meseci i u ukupnom tiražu od 12.000 primeraka. Naslov knjige
glasio je „Lumbrikultura: Gajenje glista“. Istina, nije to bila beletristika, no bila je
knjiga, visoko tiražna i dovoljna da mu bude priznata pobeda.
Ima dva kreda: dati čitaocu sto više relevantnih podataka i učiniti to čitljivim.
Film (TV seriju) M*A*S*H* smatra uzorom kako objediniti strahote sa humorom i
dobroćudnošću.

P
h

o
to

b
y:

p
ro

f.
d

r.
B

ra
n

im
ir

Š
ve

rk
o

, Z
ag

re
b

/S
il

b
a.

Similer Documents