Download Primena Racunara u Elektrotehnici PDF

TitlePrimena Racunara u Elektrotehnici
File Size596.4 KB
Total Pages14
Document Text Contents
Page 1

PRIMENA RAČUNARA U ELEKTROTEHNICI

Page 2

SADRŽAJ
 

PRIMENA RAČUNARA U ELEKTROTEHNICI .............................................................................................. 1 

STRUKTURA RAČUNARA ......................................................................................................................... 1 

PROCESOR ........................................................................................................................................... 2 

OPERATIVNA MEMORIJA .................................................................................................................... 3 

ULAZNO‐IZLAZNI UREĐAJI ................................................................................................................... 4 

OSNOVNE KOMPONENTE RAČUNARA .................................................................................................... 6 

MONITOR ............................................................................................................................................ 6 

TASTATURA I MIŠ ................................................................................................................................ 7 

KUĆIŠTE ............................................................................................................................................... 8 

MATIČNA PLOČA ................................................................................................................................. 9 

PROCESOR ......................................................................................................................................... 10 

MEMORIJA ........................................................................................................................................ 10 

HARD DISK ......................................................................................................................................... 10 

SOFTVER ................................................................................................................................................ 12 

OPERATIVNI SISTEM .......................................................................................................................... 12 

USLUŽNI SOFTVER ............................................................................................................................. 12 

APLIKATIVNI SOFTVER ....................................................................................................................... 12

Page 7

Primena računara u elektrotehnici    Struktura računara 


 

Da bi na monitoru računara mogao da se predstavi neki tekst ili slika, mora da postoji odgovarajući 
adapter (interfejs) koji se naziva grafička kartica. Za obradu zvuka i dinamičke slike zaduženi su audio 
adapter  i video kartica. Povezivanje  računara  sa drugim  jedinicama ostvaruje  se preko priključaka 
koji se nazivaju portovi. 

Slika 6: Blok šema kontrolera 

Upravljačka jedinica

Registri

Page 8

Primena računara u elektrotehnici    Osnovne komponente računara 


 

OSNOVNE KOMPONENTE RAČUNARA

MONITOR
Pripada grupi izlaznih uređaja namenjenih prikazu različitih vrsta sadržaja (tekst, slika, multimedijalni 
sadržaji itd). Razlikujemo dve vrste: 

1. CRT (Cathode Ray Tube) – monitori sa katodnom cevi kao ekranom i  
2. LCD – (Liquid Crystal Display) – monitori sa panelima od tečnog kristala koje  još nazivamo  i 

TFT monitori (Thin Film Transistor). 

Prema veličini dijagonale mogu biti počevši od onih najstarijih 14", 15", 17", 19", 21", 22", 24" itd. U 
novije  vreme  pojavljuju  se  monitori  i  sa  dijagonalama  18,5",  20,5",  21,5",  23,5"  što  u  stvari 
predstavlja razliku u odnosu na ranije, a posledica je promene odnosa širine i visine monitora. 

Osnovne karakteristike monitora su: 

1. veličina monitora koja se meri dijagonalno i u odnosu na koju je i izvršena gornja klasifikacija. 
S obzirom na odnos širine i visine razlikuju se:  

a. monitori sa odnosom 4:3, 
b. monitori sa odnosom 5:4, 
c. monitori sa odnosom 16:10 i  
d. monitori sa odnosom 16:9. 

 

2. rezolucija monitora  koja  predstavlja  broj  piksela  (tačaka)  na  jedan  kvadratni  inč  odnosno 
gledano po duži broj piksela po linearnom inču. (1"=2,54 cm).  

Monitori sa odnosom 4:3 mogu da  imaju  rezolucije koje odslikavaju  taj 
odnos, a sve u zavisnosti od veličine piksela kao  i od  rastojanja  između 
piksela  iste boje. Tipične  rezolucije  za ovaj odnos  su 640:480, 800:600, 
1024:768, 1280:1024 itd. 

 

Monitori sa odnosom 16:10 imaju tipičnu rezoluciju 1440:900. 

 

Monitori sa odnosom 16:9 imaju tipične rezolucije 1360:768 ili 1600:900. 

 

3. frekvencija  osvežavanja  predstavlja  broj  prikaza  slike  u  jednoj  sekundi  vremena.  Ova 
karakteristika se  izražava u Hz,  i kosi  se direktno sa  rezolucijom  i veličinom  tačke,  jer se u 
slučaju visokih rezolucija drastično smanjuje veličina piksela, a samim tim i rastojanje između 
njih, tako da je za prikaz velikog broja tačaka velikom frekvencijom osvežavanja, potrebno da 
monitori budu napravljeni od visoko kvalitetnih materijala, što bi uticalo i na njihovu cenu. 

4. Veličina  tačke  (piksela)  je  u  obrnutoj  srazmeri  sa  rezolucijom  –  veća  rezolucija  povlači  za 
sobom manju  tačku  (sitniju),  a  samim  tim  i  rastojanje  između  piksela  iste  boje.  Ekranski 
pikseli su kvadratnog oblika  i  raspoređeni  su po mreži. Ekranski pikseli  imaju obično  imaju 
prečnik 1/72 inča, odnosno 0,35 mm. 

5. Broj  boja  predstavlja  maksimalni  kolorit  koji  se  sa  monitorom  može  postići.  Danas  je 
najčešće u upotrebi 32 bitni kolorit  (2

24
 za broj boja odnosno nijansi  iz RGB spektra  i 2

8
 za 

realizam treće dimenzije koji se zove True Color).

Page 13

Primena računara u elektrotehnici    Osnovne komponente računara 

11

relativnog održanja  gustine podataka preko  cele površine diskova,  spoljni  cilindri mogu  imati  više 
sektora nego unutrašnji. Skup susednih cilindara sa jednakim brojem sektora se naziva "zona". 

 

  Staza  Cilindar  Sektor  Zona 

Hard disk pre upotrebe mora imati definisanu particionu tabelu odnosno file system koji omogućava 
snimanje  podataka  saglasno  pravilima  zadatog  fajl  sistema.  Najpoznatije  particione  tabele  za 
Windows operativne sistema su: 

 FAT32 – File Allocation Table I  
 NTFS – New Technology File System

Page 14

Primena računara u elektrotehnici    Softver 

12 
 

SOFTVER
Sistemski  softver  je  skup  programa  koji  su  stalno  prisutni  u  računaru  i  koji,  preko  aplikativnih 
programa, omogućuju vezu između korisnika i hardvera računara. Kao što se vidi, sistemski programi 
su integralni deo računara i njih isporučuje proizvođač računara zajedno sa računarom, ili ih korisnik 
naručuje od proizvođača softvera. 
U  zavisnosti  od  funkcije  koju  obavlja,  sistemski  softver  se  deli  u  dve  grupe:  upravljački  softver  i 
uslužni softver. 
 

OPERATIVNI SISTEM 

Upravljački softver naziva se operativni sistem (Operating System). To je skup programa koji oživljava 
računar i održava ga u pogonu tako što upravlja i kontroliše rad celog sistema. Velika većina korisnika 
računara nije čak ni svesna postojanja operativnog sistema jer je on samo posrednik između njihovih 
aplikativnih programa  i hardvera računara. Odnos  između korisnika, softvera  i hardvera može da se 
prikaže kao na slici. 
Operativnih  sistema  ima  više  vrsta  i  oni  se  stalno  usavršavaju,  omogućujući  korisnicima  sve 
kompleksnije, komfornije i efikasnije korišćenje računara. 
Prvi operativni sistem računara je bio, sada već legendarni DOS (Disc Operating System). Paralelno sa 
njim postojao  je Unix operativni sistem. Na njihovim korenima nastali su današnji Windows  i Linux 
grafički operativni sistemi. 
 

USLUŽNI SOFTVER
U uslužni softver (Utility Software) spadaju programi koje uglavnom koriste 
programeri.  Oni  se  obično  dele  u  tri  grupe:  jezičke  procesore,  servisne 
programe i pomoćne programe i podprograme. 
U  jezičke  procesore  spadaju  programi‐prevodioci,  tj.  kompajleri  i 
interpreteri  pomoću  kojih  se  izvorni  programi  prevode  u  objektne 
programe  (programe napisane na mašinskom  jeziku,  čija se azbuka sastoji 
od samo dve cifre, 0 i 1, a koji je jedini jezik koji računar razume). 
U  servisne  programe  spadaju  editori  (koji  omogućuju  pisanje  programa), 
programi  za  sortiranje  podataka,  programi  za  rukovanje  datotekama, 
programi  za  prenos  podataka  sa  jednog  na  drugi medijum,  programi  za 
razna  testiranja  itd.  Pomoćni  programi  su  programi  smešteni  u  nekoj 
biblioteci  programa  odakle mogu  da  budu  pozvani  u  glavni  program.  Pri 
tome oni mogu da  trajno postanu deo  tog pro‐grama,  ili da  samo  izvrše 
svoju funkciju a u glavni program pošalju rezultat. 

 
 

APLIKATIVNI SOFTVER
Aplikativni  ili korisnički  softver predstavljaju programi koje korisnik  ra‐čunara koristi u  svom  radu. 
Ima  ih  veoma  veliki  broj,  a  nove  varijante  i  novi  programi  pristižu  svakodnevno.  Najpoznatiji 
aplikativni  programi  su  programi  za  obradu  teksta  (Word,  Ventura,  Quark...),  za  obradu  slika 
(Photoshop, Photo‐Paint...), za  izradu prezentacija (Powerpoint  ...), za rad sa tabelama (Excel...), za 
crtanje  električnih  šema  (OrCAD  .  ..),  za  vektorsko  crtanje  (CorelDRAW  ...),  za  analizu  i  simulaciju 
električnih  i  elektronskih  kola  (Electronics  Workbench,  Micro  CAP,  SPICE...),  za  konstruisanje 
štampanih kola (Protel, OrCAD PCB, Tango, P‐CAD  ...), pretraživači  interneta (Yahoo, Google,...)  itd. 
Pored ovih, postoje i programi namenjeni upravljanju mašinama, industrijskim procesima, sistemima 
itd.

Similer Documents