Download Stilinovic Semenarstvo PDF

TitleStilinovic Semenarstvo
File Size14.5 MB
Total Pages115
Document Text Contents
Page 1

UNIVERZ TETU BEOGRADU

Dr SLOBODAN STILINOVIC

red. prof. Sumarskog fakulteta u Beogradu

Beograd
1985.

Page 2

UNIVERZITET U BEOGRADU

Recenzenti:

dr ALEKSANDAR TUCOVlc

dr OLGA MIJANOVlc

Tehnicki urednik:

MILUTIN VUJOVIC

Likovni i graficki prilozi

mr MIHAILO GRBIC ,

Korektori:

DRAGANA STOJANOVIC

DRAGICA CVETKOVIC

f9.

Izdavac:

OOUR INSTITUT ZA SUMARSTVO SUMARSKOG FAKULTETA

U BEOGRADU

Stampa:

ZAVOD ZA KARTOGRAFIJU "GEOKARTA", BEOGRAD ..t

TiraZ: 1.000 primeraka

Resenjem Univerziteta u Beagradu br. 06-463/1 ad 18. IV 1985.
gadine stampana kaa stalni univerzitetski udzbenik

Page 57

Susenle

U proceSIU trusenja mora se obezbediti: izvor toplote, kontrola kre-
tanja (reci\rkulacija) vazduha, smestajn1 p.rostor sisarica koje se truse (le-
se i1i bubnjevi) i nj!iihovo izlaganje vazduhu koji se kreCe i koru1lrola vla-

7Joosti va:zJduha.
Kod trusnica sa lesama, ove se premestaju u vremenskJi,m interva-

lima ka toplijem vazduhu. Kod rotiraj,ucill trusnica SiisaI'ice se ubacuju
u bubanj koj1 je pro,gramiran tako da se okrece neprestano ili sa preki-
dima. Uvodenje toplog vazduha pod pri't:isikom je regulisano pomoCu ve-
ntilatora elektri6nog susaca. sisalrice sa puno vlage suSe se najpre na
niZoj temperaturi, a zatim sunkcesivno na sve veCoj kako proces tru-

senja odmice.
Danas postoje raz1iciti sistemi susara za tl1Usenje sisarica, kao

i razne veliCme i kapaciteti. U i[1JdustI1ijskom procesu proizvOOnje ceti-
narskog semena, odnosno prerade sisarica, cetinara, faza slusenja pred-
stavlja osnovnu i najvaZniju operaciju u celokupnom postupku dorade
semena, jer direktno utice na kvaJlitet semena, s;tepen osteCenja semena
i sI. Koriste se komorne susnice sa lesama, tunelske susare, trakaste
susare i s,pecijalne susalre-trLlsnice za s,isarice. O'sli:m ovih pos;lednjih, OS-
tale se kcortste za susenje poljoprivrednih proizvoda (sljiva, lekovitog bi-

Ija, itd.), a1i se mogu prilagod,iJti i za sisarice, 'mada s,u 1m kapaci,teti po
praVIilu daleko iznad stvarnih potreba za sums,k,im semenom.

Medu savremenim sumarskim trusnicama jedna od najcenjenijih je
tipa "Messer-SchiJde", koja se izraduje po p'rojektu H. Me'sser.Ja u sara-
dnji sa f1i:rmom ,.Benno Schilde" (danas "Babcock-BSH-Krefeld'.). Izradu-
je se u dve velicine, jedna mala elektricna trusnica, kapaciteta 3 kg
Slisarica po dobosu, kojili ima 4 (sI. 15) i druga, velika na vodelIlu paru,
kapaciteta 750-1250 kg svezih sisarica za 24 casa (Sl. 16 i 17).

hl'\

ste (kao sto je ono u Kremnima) sastoji se od nekolvk:o spr3ltova. U ne-
kim tI'Usnicama 8kladiste je deo objekta na is!tom nivou, sto se s!matra
povoljnijim. Prove1Jl'avanje moze bi:ti prirodno ili pomocu vent]latora. Do-
bro provetravanje skladista, zajedno sa prethodnim pravilnim rukovanjem
Sdsar1icama, osigurava brle prosus]vanje i skracenje vremena skladistenja,
tako da moZe izostati izgradlI1ja veli,kih objekata. U nekim skladJi,stilma
""pilp.n ;p ~;i~tem {!reian ila pomoCu cevi sa otvoril1{a.

Page 58

SI. 15. Mala trusnica
"Messer-Schilde"

SI. 16. Velika trusnica
"Messer-Schilde"

67

Page 114

Velicina i tez1na Sisarica odnosno semena predstavljaju vrednosti
koje se u ok~iru iste provenijencije razlikuju od jedne individue do dru-
ge. Ovaj nacin odredivanja provenijencije pouzdan je do izvesnog stepena
samo onda kada je srednja vrednost dobijena na osnovu uzoraka iz cele
sastojine.

Kvantitativna ana1iza hranllj,ivi!h materija u semenu (sadrZaj ulja,
kolicina ukJupnih belancevina i sI.) nije do dalI1as mogla da posluzi kao
s]gur,an metod za utvrdiIVanje porekla semena smrce i belog bora.

Ispiti~anje aktivnosti kata1ize iz semena razlicitog porekla spada
u one metode za koje se nasluCuje da u buducn()Sti mogu biti kljuc za
resenje ovog problema.

W. S c h mid t (1954) je uspeo da utvrdli razlrke izmedu proveni-
jelncija na osnovu intenz~teta disanja klijavaca: k1ijavci od semena irz
hladnijih podrucJa disu intenzivnije, te stoga za 24 Calsa -,-- koli,ko traje
test -otpuste veCu kolicinu ugljendio!<!sida k.oji se u aparatima podes-
nim za ovu svrhu apsobrbuje pomoC,u NaOH i kvantitativno odredi u ccm
po 1 9 sveze tezi1ne biljaka.

K ie nit z (prema Rohmederu, 1972) postavio je 1879. godine se-
rij,u eklsperimenata i potom utvrdio da je za krijanje semena sm:rCe i be-
log bora iz toplijih podrucja potrebno W5e toplote, tako da su kal.dinalne
vrednosti minimum, optimum i maksimum temperature) ilznad istih vre-
dnosti za seme ovih vrsta iz hladnijih klimats,kih pod'rucja. Ovi rerLUltati
ka:snije nisu mogli biti potvrdeni.

W. S c h mid t (1954) je utvrdio korelaciju izmed.u nadraiaja na
svetlost i provenijencije. Ovo fizioloSko reagovanje moze se .utvrditi u
stadijumu kLijavaca, pa ima praIkJtiOnu vrednost, jer se moze obaviti u
srazmerno kratkom ro:ku, sto je za operati1Vu znacajno. Neodrvenjeni de-
lovi biljaka su manje i1i vise hemotropski nadraiajni. Klijavci, stabalca
i lisne drs,ke savijaju se i ralStu u pravou svetlosti, stvarno reagujuci na
kretanje i naJilgomj,J.avanje materija rastenja. Kod belog bora oblik stabalca
stoji u zavi:snosti od veCe ili manje nadrazajnosti prema svet.1osti. Prove-
n!ijencije koje obrazuju pravo i cis:to deblo reaguju na bOCno osvetljenje
sra2merno slabo. Seveme i istOCne provenijenc~je belog bora adaptirane
na kontinentalniju k1i,mu, prveI]Stveno na jake i snezne zime, sasltoje se
pretezno od individua koje su na boCne nadraZaje malo osetljive. U ju-
gozapadnoj Nemackoj, zbog blaieg prirodnog odabiralnja, nalaze se u
populacijama svi tipovi, kako oni koji snaZno reaguju na boCno osvet-
ljenje, tako i oni koji reaguj,u slabije. Is,pitivanje se obavlja na slede6i
nacin: prelthodno navlazeno seme be!log bora poSeje se u ma1e posude
ispunjene grubim peskom, ostavj se da proklija na temperaturi od 25°C
i 95% vlainosti vazduha ida razvije klijavce stare 6 dana. Za tIO vreme
hipokatil naraste obicno 4-5 om. Biljcice se postave na 2-3 mod
Haereus kvaIrCne lampe sa tacno d<YZiranim intenzi1:etom od 8-10 luksa
i osvetle 30 minuta. Zatim se klijavci ositave 105 minu:ta u tamnoj klima
komori da bi reagova1i. Gornji deo klijavaca savija se prema osvetljenju
utoliko vi,se ukoliko je veCa njegova sposobnost na nadraiaj. Svaka p,ro-
ba se isp~tuje paralelno sa dve standardne, od ko.iih je .iedna malo oset-

"'2

Page 115

Ijiva na svetlost (istoCna) a dI1Uga jako osetljiva (jugozapadna). Stelpen
salVijanja se moze izme~iti na osnovu ugla koji vrh kl.ijavca spaja sa
zamisljenom vertikal.nom 1inijom. Na isti nacin mogu se razlkovati vi.
vinslke rase od nizinskJiih, naravno ukoli,ko ne poti6u iz neposrednog
SUlSedstva.

H. S c h mid t -V o 9 t (1962) ~prema Rohmedelru, 1972) odreduje
proven~jencijIU smrce sluzeci se testom julskih izbojaka. Ow izbojci se
u pr\rim dvema godilI1ama kod visinskih ra:sa obrazuju slabije nego kod
nizin&kih. Treba istaci da je poja:va oviih izbojaka u znatnoj meri us-
lovljena klimatskim UiSlovima i ishranom biljaka u rasadnikJu. Nepo-
znate provenij'encije treba tesitilrati zajedno sa poznatim, sltanda'rdnim,
jednom visj!l1.Skom i jednom nilzinskom. Posle pres,adivanja ovu razliku
je teze ustanoviti. Op~sana metoda izlazi iz okvira laboratorijskog rada,
vec se oba:vlja. u rasadn~klu, ali se ovde pominje kao jedan podesan na-
Cin kako bi se moglo resiti pitanje odredivanja proveni,jencije kod smrce.

Iz svega proizilarzi da se prema semenu tesko mogu pr~'poznatli
brojni ekotipovi drveCa, vec se dob~im delom korisnik mora osloniti na
podatak ilZ uverenja o poreklu semena koje je proizvodaC duZan da
prilozi uz seme, tako da je odgovomost ovog drugog sa strucne i eticke
strane velika.

1?4

Similer Documents