Download Tatjana Katić, Vilajet Paštrik 1452-53. godine PDF

TitleTatjana Katić, Vilajet Paštrik 1452-53. godine
File Size1.2 MB
Total Pages35
Document Text Contents
Page 1

МЕШОВИТА ГРАЂА, XXXI, стр. 39-74 (2010)
MISCELLANEA, XXXI, p. 39-74 (2010)


УДК: 314.6(560:497.11)”14”(083.81)


Татјана КАТИЋ
Историјски институт
Београд



ВИЛАЈЕТ ПАСТРИЦ (ПАШТРИК) 1452/53. ГОДИНЕ∗



Апстракт: У раду је представљен дефтер вилајета Пастриц,
касније Паштрик, најстарији турски попис области које су некада припада-
ле српским средњовековним жупама Алтин, Патково и Хвосно. Настао је у
оквиру пописа Скопско-босанског крајишта 1452/53. године и доноси по-
датке о насељима и етничком саставу становништва.

Кључне речи: Османско царство, XV век, Паштрик, Гора, Рудина,
Радовина, вилајет, нахија, дефтер.



Крајем XIV и током прве половине XV века територија сред-

њовековне Србије под османском влашћу припадала је Скопском
крајишту. Био је то привремени облик војне управе, који су Турци
увели на тек освојеном подручју, да би после извесног времена орга-
низовали санџаке као сталне војно-административне јединице.1 Пр-
ви скопски крајишки заповедник био је Паша Јигит-бег, који је на ту
дужност постављен после освајања Скопља 1391. године.2 Године
1414. на положају га је наследио син Исхак,3 који је за четврт века

∗ Рад настао као резултат истраживања на пројекту Министарства науке Републи-
ке Србије Српско друштво од друге половине 17. века до краја Првог светског ра-
та. Постојаност и промене (ев. бр. 1470267А)
1 Почетком XV у Румелији су постојала крајишта Скопља, Ћустендила, западне Тра-
кије и области Трикале. N. Filipović, Princ Musa i Šejh Bedredin, Sarajevo, 1971, 273.
2 О освајању Скопља вид. Д. Бојаниќ-Лукач, Како Турците го презеле Скопје
(1391), Музеј на град Скопје – Зборник, II-III (1965/6), 5-18.
3 Опширније о различитим мишљењима у историографији о односу Паша Јигита и
Исхака вид. Турски документи за историјата на македонскиот народ, Опширни
пописни дефтери од XV век, том III, под редакција на Методија Соколоски, Скопје
1976, (у даљем тексту Турски документи, III), 11-13; Šabanović, Bosanski pašaluk,
Sarajevo 1982, 25.

Page 2

Татјана КАТИЋ


40

проширио територију крајишта и ојачао турски утицај у Босни. Нај-
већи обим крајиште је достигло у време Исхаковог сина Исе, Паша
Јигитовог унука (управљао од 1439. до 1463. са прекидом
1443/1444). Од 1448. када је успоставио сталну турску власт у сред-
њовековној жупи Врхбосни, уобичајени назив за област која је обу-
хватала велике делове данашње Македоније, Косово, Рашку и део
Босне био је Скопско-босанско крајиште.4

Крајиште је било издељено на више вилајета, мањих војно-
управних области.5 Већина њих се обимом поклапала с освојеном
земљом неког средњовековног династа и носила је име или по пре-
ђашњем господару, или по главном утврђењу, највећем насељу, или
доминантној географској одредници. Половином XV века крајишки
вилајети у Македонији били су: Скопље, Калканделен (Тетово), Гор-
њи и Доњи Дебар, Дуго Брдо, Река, Чемерница, Велес, Прилеп, Би-
тољ, Кичево и други6; на подручју Косова, Рашке и Босне постојали
су вилајети: Пастриц (касније Паштрик), Влк (област Вука Бранко-
вића), Приштина, Звечан, Јелеч, Рас, Сјеница, Никшићи (Власи Ник-
шићи) и Ходидјед (Saray-ovası).

Насеља и становништво крајишта пописивани су редовно, у
оквиру пописа других румелијских крајишта или санџака. Повод су
биле веће промене обима територије или ступање на престо новог
султана. Извесно је да су пописи Румелије вршени у време султана
Челеби Мехмеда, после 1415.7 и у време Мурата II, 1431. године. На
жалост, од њих су познате само две књиге из 1431. које се односе на
албанске пределе јужно од Кроје.8


4 Šabanović, nav. delo, 30, 35.
5 Термин вилајет је већ у XVI веку добио сасвим друго значење, постао је синоним за
ејалет, одн. беглербеглук, највећу војно-административну јединицу Османског цар-
ства.
6 Турски документи, III; Бојаниќ-Лукач, нав. дело, 92; Д. Ѓоргиев, Населението во
македонско-албанскиот граничен појас (XV-XVI век), Скопје 2009, 13-14.
7 Подаци најстаријег познатог дефтера албанских земаља несумњиво указују да је
један попис Румелије обављен управо у то време. H. Inalcik, Hicrî 835 tarihli Sûret-
i Defter-i Sancak-i Arvanid, Ankara 1987 (2. Baskı), XV.
8 Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri (у даљем тексту TD) 1m, Başbakanlık Arşivi, Istan-
bul, објављен у Inalcik, нав. дело, и Maliyeden Müdevver Defter (у даљем тексту
MAD) 231, Başbakanlık Arşivi.

Page 17

ВИЛАЈЕТ ПАСТРИЦ (ПАШТРИК) 1452/53. ГОДИНЕ



55

Село Липочица98
Богдан, Дракшин, Јован, Болзар (?), Никола, Дабижив, Радслав, поп,
Драгслав, Дабижив, Добрен. Кућа 11

Село Злопоток99
Добретко, Рајко, Крстила, Вељко, Рајчин, Богдан, Новак, поп, Бог-
дан, Шојко. Кућа 10

Село Шиштевица100
Радслав, Добрин, Ђурђ, Радслав, Јована, Богич, Станиша, Радомир,
поп, Грубач, Станислав, Драган. Кућа 12

Село Крушева101
Станко. Кућа 1


[32] Додатак
Нахија Гора

Село Нова Села102, тимар Радслава
Бјежан, Лазор, Новак, поп, Радушин, Лазор. Кућа 6
Приход 500

Село Крадиште103
Радич, Станимир, Драјко, Богоје. Кућа 4 Приход 200

98 Глобочица, јужно од Драгаша.
99 Зли Поток, јужно од Драгаша.
100 Шиштавец у Албанији, западно од Брода.
101 Крушево, западно од Брода.
102 Новосеја у Албанији, западно од Брода.
103 До 1518. број становника Градишта се вишеструко повећао; тада уписан при-
ход износи 2370 акчи. (TD 92, 119). Године 1530. у селу је било 75 пореских обве-
зника (167 Numaralı, 396), да би их двадесетак година касније било четрдесет (TD
368, 21). После Топољана, Брода, Крушева и Диканце, спадало је у најмногољуд-
нија горанска насеља. Данас на простору Горе не постоји топоним Градиште. Је-
дино, иоле слично, је Кракоште, старо име села Драгаша. (Лутовац, Гора и Опоље,
57.) Занимљиво да се Драгаш, иако старо насеље, не помиње под тим, као ни под
именом Кракоште у османским пописима XVI века.

Page 18

Татјана КАТИЋ


56


Село Нивце104, тимар Маранича
Стар, Драган, поп. Кућа 3 Приход 150 акчи

Село Топољан105, тимар Угрина и Угрина и Маранича
Боја, Љубец, Рајко, Радуло, Првојуша, Радо, Јов, Рад, Богдан, Рад-
слав, Лазар, Павли, Брадслав, Богослав, Брајко, Петр.

Кућа 16 Приход 800 акчи

Село Ломја106, тимар Ђина
Грдан, Новак, Петр, Бојко, Добрслав. Кућа 5 Приход 350
[32 b]
Село Црнаљева107, тимар Бахадира
Богдан, Добра, поп, Драгслав, Иван. Кућа 5 Приход 250

Село Орешк108, тимар поменутог Бахадира
Поп Богдан, Рад, Богдан, Грубан, Драгич, Ђурђ.
Кућа 6 Приход 310

Село Кршавица109, тимар Милише
Андреја, Станко, Драгслав, Радслав, Радич. Кућа 5 Приход 250

Село Борје110, тимар Евреноса и Хамзе
Радслав, Богдан, поп, Никола, Грубан, Раја, Иван, Стојан, Богило,
Рајко.

Кућа 10 Приход 500




104.Данас Нимч у Албанији, у пределу Љуме, јужно од Љојма. Пешикан, 64, непо-
знато.
105 Топојан у Албанији у горњем току Љуме.
106 Сада Љојм у Албанији, у области Љуме.
107 Цернаљев у области Љуме.
108 Орешк у Албанији, југозападно од Драгаша.
109 Крушевица, данас ишчезло насеље. Могуће да се налазило на простору Вели-
ког Крстца, где постоји потес Крушeица. Лутовац, Гора и Опоље, 73.
110 Борје, југозападно од Драгаша, у Албанији.

Page 34

Татјана КАТИЋ


72

Page 35

ВИЛАЈЕТ ПАСТРИЦ (ПАШТРИК) 1452/53. ГОДИНЕ



73

Тatjana Каtić


VILAYET OF PASTRIÇ (PAŠTRIK) IN 1452/53.


Summary


Inventory of Pastriç (Paštrik) vilayeti in 1452/53. is the oldest
preserved Ottoman source which contains data on former Serbian
medieval districts (župas) Altin, Patkovo and Hvosno. It was made as an
integral part of Skopje-Bosnian Frontier inventory, one of the largest
military and administrative units of the Ottoman Empire. Only 60
villages in the nahiyes of Paštrik, Rudina and Radovina, that belonged to
the hass of Mahmud Pasha, Grand Vizier and Rumeli Beylerbeyi, were
registrated, as well as 20 villages in the nahiye of Gora that belonged to
the sipahis. It is worth mentioning that most of those sipahis were
Christians. This valuable source contains data concerning ethnic and
confessional structure in the territory south of Djakovica, in between
Valbona, Drim and White Drim rivers.


Кey Words: Оttoman Empire, XV century, Paštrik, Gora,

Rudina, Radovina, vilayet, nahiye, defter.















Чланак примљен: 16. 04. 2010.

Чланак коначно прихваћен за објављивање:15. 10. 2010.

Similer Documents