Download US - Audio-Vizuelna Pismenost PDF

TitleUS - Audio-Vizuelna Pismenost
File Size14.6 MB
Total Pages599
Document Text Contents
Page 2

TREĆE IZDANJE

BEOGRAD, 2010.

Page 299

276 Audio-vizuelna pismenost

Scenograf

U većini igranih ili složenijih produkcija postoji scenograf, set designer, koji u dogovoru sa
režiserom oblikuje i izvodi set - objekat u kome se odvija radnja u studiju, ili na lokaciji.
Scenograf kontroliše likovne i tehničke elemente scenografije, ili dekora kako se jednos-
tavnija rešenja još nazivaju. Brine za postavljanje zavesa ili rikvanda, blendi od kojih se
grade zidovi, za stolove, pultove, stolice, instalacije, fine radove, usklađuje boje, vrši izbor
nameštaja i drugih elemenata dekora. On tesno sarađuje sa majstorom svetla i kostimo-
grafom da bi svi zajedno postigli sklad boja i poželjnu atmosferu scene.

Jedan broj emisija koje se emituju svakodnevno (na primer informativne) ima stalne
postavke koje se ne demontiraju iz studija. Takve scenografije scenografi minuciozno
dizajniraju, a kasnije ih održavaju dekorateri, saradnici scenografa zaduženi za montažu i
demontažu scenografija. Jednostavne scenografije se sastoje obično od pultova i garnitura
za sedenje uz nešto dekorativnih elemenata. One moraju biti precizno izvedene, a rikvandi
idealno zategnuti i svetlo za njih mora biti izvedeno besprekorno. Dobar scenograf se
razume u prostor, boje, svetlo, ali i u kompoziciju kadra, kao i druge veštine stvaranja
atmosfere. On mora biti i vešt graditelj i poznavati zanate.

Kostimograf

Kostimograf je osoba koja je kreativno i organizaciono zadužena za izbor, ili kreaciju
garderobe, koju na filmu i televiziji zovemo kostim. On vodi računa o kroju, boji, veličini
i urednosti garderobe koju pred kamerom nose izvođači. U tome mu pomažu garderoberi,
osobe koje su zadužene za oblačenje, svlačenje, i stanje kostima pred kamerom, kao i za
praćenje promena i urednost kostima na izvođačima. U zavisnosti od veličine produkcije
garderobera ima više. Velike zvezde obično imaju svog garderobera. Kostimograf tesno
sarađuje sa scenografom i majstorom svetla, zbog usklađivanja boja i valera kostima
i ostalih vizuelnih elemenata produkcije, ali i sa šminkerom (make up), frizerima i u
novije vreme stilistima, osobama koje ljudi sa estrade koriste da se bave njihovim spoljnim
izgledom u celini.

Kostimograf je naročito važan u informativnim emisijama gde se mora naznačiti ozbiljnost
sadržaja koji se prati.

Page 300

Televizija 277

Šminker, frizer, stilista

Šminka u produkciji nije samo stvar lepote ili izražajnosti, ona je tehnička neminovnost
snimanja. Zbog uticaja svetla i drugih faktora, gotovo je obavezno da se svi izvođači
tretiraju tehničkom šminkom, to jest da se teniraju, za tu svrhu posebno pripremljenim
talkovima, koji koži pred kamerom daju prirodnost (ako se sa teniranjem ne preteruje)
i rešavaju probleme znojenja, "masne kože" ili prikrivaju manje nepravilnosti. Šminka
kada je rađena sa merom i ukusom, kao i frizura može biti i izražajno sredstvo i doprineti
ukupnoj izražajnosti u produkciju. Frizure na televiziji često moraju biti uredne ne samo iz
estetskih već i iz tehničkih razloga. Neki uobičajeni efekti se jednostavno teško izvode ako
je pred kamerom previše haotičnih detalja, kakva je recimo kosa (rasvjetljivač se prosto
ježi kad vidi određene vrste frizure koje prave senke preko lica).

Montažer

Kada je snimanje završeno (ili u toku njega ako je reč o većem projektu), montažer koristi
video i audio snimak za konačno uobličavanje programa. Odstranjuje loše i nedovršene
dublove. Najbolje odabrane kadrove ređa logičnim redom prema scenariju, uz manje ili
veće izmene. U dogovoru sa rediteljem određuje trajanje Montaža je logička i estetska
organizacija pokretnih i statičnih slika i zvukova u vremenu i prostoru. Ne radi se samo o
smislenom spajanju pojedinačnih isečaka snimljenih prema nekom planu radnje (scenariju),
izbacivanju suvišnih delova i ponovljenih kadrova, već i o jednom posebnom fenomenu koji
nastaje na spoju dva kadra.

Montažer i u tehničkom i u kreativnom smislu rukuje snimljenim materijalom i finalnim
proizvodom. Pored logičko-estetskog angažovanja zadužen je i za rukovanje sve složenijim
sistemima za postprodukciju koji su danas sve češće bazirani na računarskoj nelinearnoj
tehnologiji i integrišu u sebe niz složenih uređaja kao što su VTR i disk rekorderi, video
switcheri i mikseri, DVE procesori, kolor analizatori, softver i hardver za specijalne efekte
i složena oprema za audio procesiranje. Montažer je zadužen i za administraciju sniml-
jenog i finalizovanog materijala, mastering i proveru tehničkog kvaliteta kopija. U ovom
složenom procesu, pored reditelja i sekretarice režije, kod većih projekata na raspolaganju
su mu i jedan ili više asistenata montaže, montažer zvuka ili audio producent, video
grafičari, majstori specijalnih efekata, koloristi, VTR operateri i tehničko vođstvo koje se
bavi konfigurisanjem sistema. Značaj montaže i postprodukcije uopšte za finalni proizvod
je veći nego što se to obično pretpostavlja.

Danas se koriste linearne i nelinearne montaže.Nelinearne montaže su danas više raspros-

Page 598

Literatura

1. Nada Zgrabljić Rotar i drugi, Zbornik Medijska pismenost i civilno društvo,
Mediacentar, Sarajevo, 2005, ISBN 9958-9417-3-2

2. Dr.sc.Milan Polić i Miroslav Huzjak, IDEOLOGIJA I IDÉA, Hrčak Portal of sci-
entific journals of Croatia, http://hrcak.srce.hr

3. Dr M. Biti, Teorija i analiza diskursa, skripta, Filozofski fakultet - Rijeka

4. Jadranka Damjanov, Vizualni jezik i likovna umjetnost, Školska knjiga, Zagreb
1991., http://www.fot-o-grafiti.hr/nauci/opce-osnove/kako-gledamo

5. Maša Kolanović , Dieselova Sretna dolina, Centar za informativnu dekontami-
naciju Banja Luka, http://www.6yka.com/print/197

6. Judith Williamson, Dekodiranje reklama,
www.attack.hr/libera/br14/williamson.html

7. Lejla Panjeta, Produkcija i marketing u američkom mainstream igranom filmu,
2005, www.mediaonline.ba/

8. Media literacy, http://en.wikipedia.org/wiki/Media_literacy

9. Zoran Popović i drugi, Vodič kroz televiziju,
ww1.rts.co.yu/cipa/Obrazovanje/

10. P. Nikolić, Osnovi filmske produkcije, http://www.revision.co.yu/joomla/

11. Deniel Eridžon, Gramatika filmskog jezika - 2. izd. - Beograd : Univerzitet
umetnosti : Studentski kulturni centar, 1998 (Beograd : Cicero).

12. Marko Babac, Tehnika filmske montaže, Univerzitet Umetnosti Beograd, ISBN:
86-7167-016-3, 1997

13. M. Babac i drugi, Leksikon filmskih i televizijskih pojmova, Univerzitet Umet-
nosti u Beogradu i Naučna knjiga, Beograd, 1993, ISBN 86 23 720040

14. R. Belić, Škola fotografije, http://www.jarac.net/foto/?nid=140

15. Dr Radoslav Lazić, ESTETIKA TV REŽIJE,
http://www.rastko.org.yu/filmtv/lazic_etvr/index.html

Page 599

576 Audio-vizuelna pismenost

16. Videomake, Videomaker Guide to Digital Video and DVD Production, Focal
Press; 3 edition (May 28, 2004), ISBN 978-0240805665

17. Kurtović, H.: Ozvučavanje, Tehnička knjiga, Beograd 1981,

18. Scott R. Garrigus , Sound Forge 8 Power!: The Official Guide, Hal Leonard
Corporation; 1 edition (July 1, 2005), ISBN 978-1592005390

19. Frederic Jones, Desktop Digital Video Production, Prentice Hall PTR, 1999,
ISBN 978-0137956005

20. Joshua Paul, Digital Video Hacks Tips & Tools for Shooting, Editing, and
Sharing, O’Reilly Media, First Edition May 2005 , ISBN 9780596009465

21. Canopus Co., EDIUS Users Guide, 2006.

22. Adobe Team, Adobe Premiere Pro Učionica u knjizi, grupa autora, ISBN: 86-
7991-250-6

23. Ian David Aronson, DV Filmmaking From Start to Finish, First Edition January
2006 , O’Reilly Media, ISBN 978-0596008482

24. Adobe Team, Adobe After Effects Classroom in a Book, Adobe Press; 2006,
ISBN 978-0321385499

25. Adobe DVD Primer, Adobe Systems,
http://www.adobe.com/motion/primers.html

26. Ron Brinkmann, The Art and Science of Digital Compositing, The Morgan
Kaufmann Series in Computer Graphics, ISBN 978-0121339609, 1999

27. Tim Dobbert, Matchmoving: The Invisible Art of Camera Tracking, Sybex,
2005, ISBN 9780782144031

28. Tom Green, From After Effects to Flash: Poetry in Motion Graphics, friends
of ED (December 11, 2006), ISBN 978-1590597484

29. How to Watch Movies Intelligently and Critically, http://www.filmsite.org

Similer Documents