Download Vekovna Razdvojenost Srba i Hrvata Lazo M Kostic PDF

TitleVekovna Razdvojenost Srba i Hrvata Lazo M Kostic
File Size333.7 KB
Total Pages49
Document Text Contents
Page 1

1 СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА 1
У АУСТРАЛИЈИ

МЕСНИ ОДБОР — МЕЛБУРН





Д-р ЛАЗО М. КОСТИЋ
ранији професор универзитета



ВЕКОВНА РАЗДВОЈЕНОСТ

СРБА И ХРВАТА














Мелбурн

1964

Page 2

Уредник:

Д-р Урош Станковић



















Адреса претседника М.О. С.Н.О.
Мелбурн:

Rastko Т. NIKOLICH
11 Selbourne St., Ascot Vale, Vic.
Адреса секретара M.O. С.Н.О.

Мелбурн:
Svetislav VUKOVICH

315 Brunswick Street, Fitzroy, Vic.

Page 24

исписима из новосадске «Заставе» које је учинио Хамдија Капиџић, нарочито
у IV књизи (30). То ми не можемо преносити (књига је скора и даступна), сем
само једног става са стране 286.

Још јула 1876 дигла се хајка католика против једног од српских вођа,
Петрановића. Аустро-угарски конзул прети да ће га обесити. И онда стоји
даље у извештају «Заставе» од 2 августа 1878:

«Ова пријетња кашње неколико сати избила је и на површину, јер фра
Грга Мартић у «башти латинској» окупи неколико својих католичких
присташа, и пошто су два акова вина попили, почну у сав глас пријетити
Петрановићу и православним општинарима, псујући им све што им је
најмилије и најсветије ...». То је био старт у окупацију, где су Хрвати
продужили свој посао, и где, за читаво време окупације, није никад дошло ни
до најмање колаборације између православних и католика, између Срба и
«Хрвата».

VII

Аустриски истакнути дипломата барон Мусулин, који је Хрват по
осећању, пише у својим иначе одличним мемоарима (31) о стању у Загребу и
Хрватској док је он крајем прошлог века тамо био, и специјално о односу
Срба и Хрвата тога доба. Неке констатације треба пренети.

На стр. 18: «Као околност симптоматичног политичког значаја тога доба
треба да се истакне, да литература хрватска није имала никакве узајамне везе
са литературом Краљевине Србије. Успркос географског суседства и скоро
потпуне једнакости језика, која још једино није долазила до изражаја
различношћу писма, хрватска и српска литература беху потпуно различите
области. У Хрватској се исто тако нису читале српске књиге као што се у
Србији нису читале хрватске».

Стр. 21: «Упоредо са опозицијом према Маџарима ишла је крајње
жестока аверзија према српству, која се заправо није могла разумети, као
други конститутивни фактор политичког живота Хрватске... Конфликти
између хрватских и српских студената, демонстрације пред српским црквама

Page 25

и осталом имовином Срба беху у то доба на дневном реду. Узроци ове
аверзије није лако и није сасвим могуће објаснити...»

«...Чињеница је да је постојала одвратност (према Српству, ЛМК) која,
како малопре споменух, није могла да се објасни разлозима политичког
разума, јер није била упућена само према српској држави с оне стране Саве,
него и према српском становништву у унутрашњости ...»

Стр. 22: «Поред осећања одвратности према Маџарима и Српству, као
трећи конститутивни фактор Хрватства треба да се сматра апсолутна верност
према династији и према држави...»

Стр. 23: «Кад бих према напред изнетом требало сасвим кратко да
карактеризирам политичку ситуацију у Хрватској почетком 90 година, када
сам Хрватску напустио, морао бих то овако учинити: Опозиција према
Маџарској, антипатија према Српству, почетак опозиције према Бечу и
Немству... »

Стр. 203: «Док се политички живот у Хрватској, кад сам ја ту проводио
своју младост, углавном изражавао у немилој и стерилној ситној борби
против Маџара, при чему још није могла да се спречи српска иридента ради
хередитарне аверзије Хрватства против Српства...»

VIII

Дошао је Први светски рат са пароксизмом мржње на Србе и највећим
одушевљењем Хрвата да казне Србију. О томе сам писао у две књиге (13 и
32), па не желим овде понављати. Неки нови подаци биће дати у следећем
одељку (са тврдњама страних писаца).

1918. је донела медене месеце, али веома кратког трајања. Какво је стање
после настало, сви смо ми — мање више — сведоци. Но није згорега
цитирати и једног Хрвата, истинског Југословена, чак из књиге коју је издао
за време постојања прве Југославије у њој самој (у којој је био високи
дипломатски претставник). Реч је о д-ру Приму Гризогону (33). У својој
брошури говори о развоју прилика у Југославији, па онда каже.

Page 48

41) Mat. Murko, Geschichte der aelteren suedslawischen Litteraturen. Leipzig
1908. S. 13.

42) Otto Maull, Laenderkunde von Suedeuropa, 1929.

43) Rene Henry, Questions d’ Autriche-Hongrie et Question d’ Orient s.a.

44) Anatole Leroy-Beaulieu. Les races, les religions, la nationalite en Bosnie-
Herzegovine. Revue generale des sciences pures et appliqees. Paris vers 1900.

45) Theodor von Sosnosky, Die Politik im Habsburgeirreiche. Rand glossen
zur Zeitgeseschichte. 2. Auflage. I Band 1912 II Band 19l3 (Berlin).

46) Eugene Ehrlich, Quelques aspects de la Question Nationale Autrichienne.
Geneve 1918.

47) Ernst Bauer, Der kroatische Politiker Dr. Ante Starcevic und die Serben.
Leipziger Vierteljahrsschrift fuer Suedosteuropa, Leipzig, 1 April 1938.

48) Heinrich Friedjung, Oesterreich von 1842-1860. Band I, S. 422.

49) Ludwig von Thalloczy. Bosnien und Herzegovina ... Geschichte ... Im
Buche: Die oesterreichisch-ungarische Monarchie im Wort und Bild. Wien 1901.

50) Hermann Wendel, Der Kampf der Suedslawen um Freiheit und Einheit.
Frankfurt/Main, 1925.

51) V. Bibl, Die Tragoedie Oesterreichs, S. 456.

52) Ernst Aurich, Die jugoslawische Frage und die Julikrise 1914.

53) Лазо M. Костић, Србија или Југославија, Политичка студија. Књ. II.
Хамилтон 1959.

54) Др. Милан Гавриловић у Чикагу. Предавање одржано на Haродном
универзитету y Чикагу 1. маја 1960. «Савез земљорадника»
шапирографирани орган С.З.

55) Catarina Sturzenegger, Serbien im europaeischen Kriege 1914-1915. S. 9
et passim.

Page 49

56) Walter Hagen. Die geheime Front. Organisation, Personen und Aktionen
des deutschen Geheim dienstes, Zuerich 1950.

57) Hermann Wendel, Suedslawische Silhouetten. Frankfurt 1924.

58) Josef Karasek, Slawische Literaturgeschichte. Sammlung Goeschen. Band
I und II, Leipzig 1906.

59) Alfred Fischei, Der Panslawismus bis zum Weltkrieg. Ein geschichtlicher
Ueberblick. Stuttgart und Berlin 1919.

60) Leopold Freiherr von Chlumecky, in Oesterreichischer Rundschau, 15.
November 1908.

Similer Documents